urednik.trebinjedanas@gmail.com+387 66 416 300

Praćka rimskih legionara bila je "Magnum .44" svoga vremena

Praćka rimskih legionara bila je "Magnum .44" svoga vremena

Kada je vojska Starog Rima, pre oko 1.900 godina, krenuvši u pohod na teritorije severno od Hadrijanovog zida, napala škotske ratnike utvrđene na jednom brdu, njihove praćke ispaljivale su olovne projektile velike ubojitosti i zaustavne moći.

Nedavna arehološka iskopavanja u Škotskoj pokazala su da su vojnici Rimskih legija koristili smrtonosnu olovnu municiju velike preciznosti. Ti antički projektili bili su ekvivalent današnjem metku kalibra ".44 Magnum", jednom od navećih i najjačih projektila svremenog ručnog naoružnja. 

"Napad je bio smrtonosno efikasan, pošto je lokalna vojska bila naoružana običnim mačevima i drugim jednostavnim oružjem. Prilično smo sigurni da im nije bila ostavljena ni najmanja mogućnost da prežive", kaže arheolog Džon Rid, jedan od direktora terenskih radova na arheološkom lokalitetu Barnsvork, južno od Edinburga. 

U prodoru na severne škotske teritorije iza Hadrijanovog zida, rimski vojnici su se, uprkos vojnoj nadmoći i superiornom naoružanju, zaglibili u škotskim planinama, zahvaljujući snalažljivosti neprijatelja i njihovoj sposobnosti da se stope sa brdima i močvarnom okolinom. 

"Sve je počelo da izgleda kao rimski Avganistan", kaže Rid. Uprkos određenom napretku i osvojenim teritorijama, dve decenije kasnije Rimljanji su se povukli južno od Hadrijanovig zida. 

Škotski arheolozi su bili podeljeni oko tumačenja čemu je utvrđenje Barnsvork služilo. Jedni su tvrdili da je to bilo mesto za obuku i vežbe gađanja, a drugi da je lokalitet bio poprište dugotrajne opsade. 

 

U potrazi za potvrdom druge teze, Rid i njegov kolega Endrju Nikolson, detaljno su pretraživali lokalitet detektorom za metal. Pronašli su više od 400 metaka za praćke i dva sferična projektila za balistu, antičko artiljerijsko i opsadno oruđe iz koga je najčešće ispaljivano veliko kamenje. Položaj i raspored pronađene municije uverio ih je da je u pitanju bila bitka. 

Rimske praćke nanosile su težak udarac neprijatelju. Savremeni eksperimenti sa identičnim projektilma, pokazali su da je rimski "metak" težak 50 grama, koga bi ispalio dobro obučeni strelac, imao tek nešto manju zaustvanu snagu od savremenog metka kalibra ".44 Magnum" ispaljenog iz revolvera ili pištolja. 

Testovi su došli do zaključka i da je obučeni strelac mogao da pogodi metu manju od veličine prosečnog čoveka sa udaljenosti od oko 120 metara. 

"Upravo je to razdaljina od prednjeg bedema južnog rimskog kampa do frontalnog bedema utvrđenja", zaključio je Džon Rid.

NATIONALGEOGRAPHIC.COM