“Pozitivac” i “negativac” srpskog glumišta

25.07.2010. Trebinje - Ivan Bekjarev je jedan od rijetkih srpskih glumaca koji će kod publike ostati zapamćen i po ulogama pozitivaca i negativaca, ozbiljnih momaka i “šalabajzera”, poput Caneta Kurble iz “Otpisanih”, zloglasnog Vujkovića iz TV serije “Banjica”, čuvenog Kurčubića iz “Boljeg života”.

Kada je riječ o pozorištu, kako i sam kaže, ako bi ih počeo nabrajati uloge ne zna dokle bi stigao, dok svojim filmskim djelom ni sam nije zadovoljan. Dodaje da kod glumca, ma koliko bogatu karijeru imao, uvijek ima i onih uloga koje je želio a nije uspio odigrati, pa tako i on.

IMALI STE PREKO STOTNU ULOGA U KARIJERI KOJA TRAJE BLIZU POLA VIJEKA. IMATE LI NEKADA TREMU PRED NASTUP?

IVAN BEKJAREV: Naravno. Svako ko kaže suprotno laže. Ja sam i pred ovaj nastup u Trebinju sedeo sam iza zavese jedno pola sata, koncentrišući se, jer, biti sam na sceni sat ipo i govoriti sve te tekstove koje se izgovore iziskuje i veliku odgovornost, a proizvodi i stres. Jer, zašto je glumački posao stresan da svaka nova reč i rečenica ne proizvode stres. Primera radi, jedan američki institut istraživao je i rangirao profesije po preranoj smrtnosti, pa su na mestu broj jedan bili rudari, drugi lekari, a treći glumci i sve tako pedeset profesija, a što je zanimljivije, novinara nije bilo na toj listi.

I VI STE POČELI KAO NOVINAR?

IVAN BEKJAREV: Radio sam na početku karijere kao voditelj i kao novinar. Imao sam čak i svoju rubriku u “RTV reviji”, a radio sam i kao voditelj “Studija B” i “Dvesta dvojke”, gde sam radio ozbiljno i stekao jednu veliku popularnost, ali sve sam to napustio jer je ta moja novinarsko-voditeljska popularnost pretila da me ugrozi kao glumca. Zato sam se dogovorio sam sa sobom da to prekinem, ali možda sada da napravim neki kam bek..

VEĆ PETNAEST GODINA SE BAVITE PEDAGOŠKIM RADOM, ŠTA PREPORUČUJETE MLADIM LJUDIMA KOJI ŽELE DA SE BAVE GLUMOM?

IVAN BEKJAREV: Za mlade ljude koji žele da se bave ovim poslom uvek imam jednu priču. Monogi misle da je gluma popularnost, novac, gde mogu da kažem da ima i toga, ali je malo onih koji su popularni i dobro žive od glume. Zato mlade ljude uvek okupim još na prijemnom ispitu i kažem im drugu stranu medalje, a to je upozorenje na mukotrpan rad koji ih očekuje. Sreća je naravno kada mlad čovek poseduje talenat, ali taj talenat u građenju karijere učestvuje mnogo manje nego li sam rad, jer znam mnoge talentovane glumce i glumice koji nikada ništa nisu uradili jer su mislili da će to za njih uraditi neko drugi.

MOŽETE LI UPOREDITI AMATERIZAM I PROFESIONALIZAM?

IVAN BEKJAREV: Ranije su na akademije izbegavali da primaju amatere upravo zato jer znaju da oni stiču neke navike glumeći amaterski i teško ih je odviknuti od toga. To odvikavanje jeste mukotrpan posao, ali je zato tu pedagog da i to uradi. Ja se, međutim tog posla ne libim i od prvog dana svog pedagoškog rada zauzeo sam takav stav da mislim da je onaj ko se bavi amaterizmom u prednosti zato što već ima izvesno iskustvo sa publikom, a ono je dragoceno i niko ga tome drugi ne može naučiti.

U IZBORU ZANIMANJA GLUMCA, NOVINARA, PEDAGOGA, KOJE VAM JE NAJZANIMLJIVIJE?

IVAN BEKJAREV:Ja sam pre svega glumac, ali imam više sfera interesovanja i kada su u pitanju ostale profesije, ali i u samoj glumi, jer sam igrao i u raznim vrstama pozorišta i u svim žanrovima, pa, bez obzira što sam nekada bio u drugim vodama, opet sam bio tu u blizini i sve čime sam se bavio, bavio sam se u stvari samo zbog glume. A gluma je svugde gluma, bila on u pozorištu ili na filmu. Razumljivo je da će vam svaki glumac koji je okusio pozorište reći kako je to prava stvar, jer tu nemate pravo na grešku, tu ne možete ponoviti ništa, tu nema brisanja ili ponavljanja kadrova i scena. Sve se dešava u jednom letu, što na filmu i televiziji nije tako.

DA LI JE TEŠKO RADITI MONODRAMU I BITI SAM NA SCENI?

IVAN BEKJAREV: To je najteže u glumačkom poslu, čak je ovaj kolaž koji sam u Trebinju na sceni izveo možda i malo teži jer ima mnogo više tema, žarnova, promena. To je, sa druge strane, možda malo zanimljivije za publiku. Ipak, u kategorizaciji šta je najteže, mislim da je upravo ovo najteže – glumac sam na sceni.

ŠTA TRENUTNO RADITE NA GLUMAČKOM PLANU?

IVAN BEKJAREV: Radim na novoj predstavi u Pozorištu Slavija, a treba da krene i još jedna TV serija. Iako o ovim televizijskim stvarima ne želim da pričam dok ne počnu, mogu kažem da u Slaviji radim jedan tekst pod nazivom “Lovci na miraz”, u kome imam glavnu ulogu. U pitanju je jedna prava komedija u stilu Slavija pozorišta koje ima jako, jako puno komedija na repertoaru. Ovo pozorište je, inače, pozoršte u kome ja poslednjih godina najviše igram i gde imam već sedam naslova, odnosno sedam glavnih uloga koje tu igram i kojima sam sasvim, sasvim zadovoljan…

VESNA DUKA