Broj starijih od 80 godina znatno raste, što znači da će bar pet odsto onih koji imaju pravo glasa patiti od demencije, upozorio je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić


Broj stanovnika Srbije pao je manje od sedam miliona, a prosečna starost našeg stanovništva iznosi 43 godine, što znači da smo dostigli stepen duboke demografske starosti. Broj starijih od 65 godina znatno premašuje broj dece, a procene govore da će nas do 2060. godine biti između milion i dva miliona manje. Broj osoba starijih od 80 godina znatno će porasti, što znači da će bar pet odsto onih koji imaju pravo glasa patiti od Alchajmerove bolesti ili demencije, upozorio je predsednik SANU akademik Vladimir Kostić.


On je na predstavljanju zbornika „Ka boljoj demografskoj budućnosti Srbije” istakao da je broj onih koji ulaze u radno aktivni period dvostruko manji od onih koji iz njega izlaze, a broj korisnika invalidskih penzija – duplo veći nego u bliskoj prošlosti. Ocenjujući da je jedna od glavnih pretnji za srpsko društvo „demografsko bitisanje”, Kostić je konstatovao da će SANU u narednim godinama pokušati da definiše pravce reagovanja na populacione probleme.


Direktorka Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka dr Mirjana Rašević ocenila je da će se kriza rađanja u Srbiji nastaviti, a najverovatnije i produbiti u vremenu koje dolazi.


– Uzroci ove pesimističke prognoze su brojni. Broj žena u reproduktivnom periodu se smanjuje, rađanje se odlaže, a osećaj ekonomske i socijalne nesigurnosti jedan broj žena motiviše da odustanu od roditeljstva ili ostanu na jednom detetu. Prosečna žena tokom reproduktivnog perioda ima tri abortusa, a broj žena starosti između 20. i 34. godine smanjio se za čak 60.000 u periodu između 2011. i 2017. godine. Krizu rađanja produbljava i iseljavanje mladih iz Srbije. Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, iseljavanje naših sugrađana dostiglo je rekordne razmere u periodu od 2008. do 2016. godine, kada se iz zemlje iselilo njih 236.800. Samo u 2016. godini u zemlje članice OECD-a emigriralo je 44.000 osoba – naglasila je dr Rašević.


Dodala je da brojna istraživanja svedoče da veliki broj osoba mlađih od 30 godina iskazuje spremnost da potraži posao van Srbije i ne razmišlja o povratku u maticu. Rezultati poslednje studije, sprovedene 2018. godine na uzorku od oko 11.000 studenata državnih i privatnih univerziteta, potvrdili su da trećina njih planira da potraži bolje uslove života i rada van naše zemlje, a više od 90 odsto njih izjavilo je da ima punu podršku roditelja za odlazak iz zemlje. Oko 70 procenata studenata koji planiraju da nakon završetka školovanja odu iz zemlje ima rodbinu i prijatelje koji žive u inostranstvu. Posebno zabrinjava podatak da je četvrtina studenata izjavila da ništa ne može da promeni njihovu odluku da odu u inostranstvo.


Dr Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku, upozorila je da svaka peta mlada osoba koja odlazi iz Srbije ima fakultetsku diplomu, a prosek starosti mladih emigranata iznosi 28,7 godina.

– Migracije stanovništva spadaju u demografski fenomen koji je nemoguće sprečiti, a teško se predviđaju. Međutim, moramo misliti na one koji su otišli, a ne planiraju da se vrate, i razmotriti šta matica može da uradi za njih i kako da ih vežemo za Srbiju. Moramo kreirati povoljniji ambijent za stvaranje porodice, prilagođavati upisne politike tržištu rada i omogućiti mladim očevima i majkama bolje usklađivanje rada i roditeljstva – istakla je Slavica Đukić Dejanović.

Podsetila je da je Strategija za podsticanje rađanja usvojena u martu prošle godine, a njen cilj je da se u narednih 10 do 15 godina nivo stope rađanja poveća sa sadašnjih 1,46 na 1,85 dece po ženi, odnosno da se teži ka poželjnoj stopi rađanja koja iznosi 2,1 dete po ženi i koja bi omogućila prosto obnavljanje stanovništva.


– Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, donesen u julu prošle godine, svakako nije savršen, ali porodicama pruža najveću materijalnu podršku do sada i ne odnosi se samo na zaposlene, već i na nezaposlene i samozaposlene majke. Osim toga, država je omogućila svim ženama tri pokušaja vantelesne oplodnje do 42. godine života, a onim majkama koje imaju dete omogućila je dva pokušaja vantelesne oplodnje – zaključila je dr Slavica Đukić Dejanović.


Izvor Politika